DOKUMENTI: Kako je Alija dijelio BiH

KOMENTAR general -pukovnika Slobodana Praljka :

U Ženevi je 14.9.1993. potpisan „Tajni sporazum o konfederaciji“ između dr. Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića. I tu piše što piše i sve je dobro u tom sporazumu.

Ali, potrebno je pročitati i sljedeći dokument.

KOMENTAR general -pukovnika Slobodana Praljka :

Dva dana kasnije, isti Izetbegović u istoj Ženevi, 16.9.1993., u istoj godini i mjesecu, uglavljuje sa Srbima – Momčilom Krajišnikom posve drugačiju priču.

a) prekinuti sva neprijateljstva između A-BiH i VRS „U SKLADU sa sporazumom od 30. srpnja 1993.“

Dakle, već ste se, gospodo, 30. srpnja sporazumjeli da se ne napadate – pa Armija mirno može na HVO.

b) a što je s teritorijem koji kontrolira HVO, već dijelite dolinu Neretve, a Hrvate tko jebe.

Već ste gospodo iz A BiH uračunali pobjedu nad HVO-om.
MALO PRERANO!

c) Dijelite BiH, govorite o Uniji, predviđate referendum, a muslimanska bi država, kada se sve raspadne, zadržala sva međunarodna prava BiH, npr. članstvo u UN.

A sada možete nastaviti sa gozbama (simpozijima) na temu tko je i kako dijelio BiH, nastavite trucati, muljati, mucati i prodavati svoje pogane jezike okolo kao stare pokrpane lonce.

Koliko prevara, političkih laži, muljaže u tom BOSANSKOM loncu.

I navedite mi jednu jedinu prevaru i laž s hrvatske strane!

***

Zajedničku deklaraciju potpisali su Alija Izetbegović i Momčilo Krajišnik 15. rujna 1993., samo dan nakon što je Izetbegović potpisao Deklaraciju s Tuđmanom. Prvi put Izetbegović praktično ozakonjuje “Republiku Srpsku” i omogućuje joj odcjepljenje od BiH putem referenduma. Iako su u preambuli kao potpisnici navedeni Bulatović, Karadžić i Milošević, Deklaraciju je sa “srpske strane” potpisao Krajišnik.

***

Momir Bulatovic, Alija Izetbegovic, Radovan Karadzic and Slobodan Milosevic

Prihvacajuci principe Londonske Konferencije i uzimajuci u obzir resenja predlozena na Zenevskoj mirovnoj konferenciji koja se odnose na sporazum o konstituciji buduce Unije Bosne i Hercegovine

Reseni da odmah prekinemo neprijateljstva i stvorimo uvete za mir u Bosni i Hercegovini

Uvereni da resenje ove krize mora biti postignuto politickim a ne vojnim putem, u tom smislu

Spremni da odmah pristupimo normalizaciji odnosa s hrvatskim narodom u svetlu resenja predlozenih na Mirovnoj konferenciji u Zenevi

Ovime izrazavamo svoj pristanak:

I

1. da ucinimo sve za trenutan prestanak svih neprijateljstava i vojnih sukoba izmedju snaga Bosne i Hercegovine i snaga bosanskih Srba u skladu sa Sporazumom od 30 jula 1993, odmah i ne kasnije od 18 septembra 1993 točno u 12 sati, te da uspostavimo direktnu vezu (tzv. vrucu liniju) medju vojnim komandantima na svim nivoima

2. da ucinimo sve za obostrano i bezuslovno raspustanje svih zarobljenickih logora i za oslobadjanje zarobljenika sa svih teritorija pod kontrolom snaga Bosne i Hercegovine i snaga bosanskih Srba odmah, pocevsi s oslobadjanjem onih iz Tarcine (207 zarobljenika) i iz Kule (207 zarobljenika), i to ne kasnije od 21 septembra 1993 u 12 sati, te da obostrano preuzmemo odgovornost za njihovu zastitu i brigu oko njih.

3. da obostrano stvorimo uvete za slobodan i neometan prolaz humanitarnih konvoja i za obavljanje aktivnosti humanitarnih organizacija, te za slobodan i neometan prolaz svih civila

4. da oformimo radnu grupu koja ce nadzirati i osiguravati postivanje ljudskih prava na teritorijama pod kontrolom vojnih snaga Bosne i Hercegovine kao i snaga bosanskih Srba u skladu s principima i predlozenim resenjima Mirovne konferencije o Bosni i Hercegovini.

5. da oformimo radnu grupu za posebna pitanja koja se odnose na teritorijalno razgranicenje izmedju dviju Republika u buducoj Uniji Bosne i Hercegovine, ukljucujuci i oblasti Brcko, Bosanska Krajina, dolina Neretve, Istocnu Bosnu i planinu Ozren, a takodjer ukljucujuci i prirodno pravo dve republike na prilaz moru.

Ovo je dodatak obavezama o kojima smo se vec sporazumeli, da se tokom sledece dve godine pronadje trajno resenje upravljanja sarajevskim okrugom. Po postizanju zajedničko prihvatljivog resenja teritorijalnog razgranicenja tri republike u okviru Unije i tokom pocetnih dve godine postojanja Unije, postojece odredbe o referendumu koji ce se odrzati na zajednicki dogovoren datum u okviru republika Unije po pitanju da li gradjani bilo koje od republika se slazu da ostanu u Uniji ili da je napuste.

U slucaju raspada Unije, sva prava Unije Republike Bosne i Hercegovine, ukljucujuci i clanstvo u Ujedinjenim Nacijama automatski ce se preneti na Republiku sa dominirajucom vecinom muslimanskog stanovnistva.

II

Zeleci da uspostavimo stabilne odnose i kao nas zajednicki doprinos miru na ovom podrucju, potpisnici su dolucili da oforme:

1. radnu grupu koja ce da se bavi humanitarnim, statusnim, materijalnim i drugim pitanjima koja se odnose na polozaj izbeglica i prognanika iz Bosne i Hercegovine.

2. radnu grupu koja ce da sastavlja sporazume, ukljucujuci i sporazume o upotrebi energije i luka, magistralnih puteva, komunikacija te drugih ekonomskih potencijala.

III

U interesu pravovremene, potpune i istinske provedbe svih mera i aktivnosti predvidjenih ovom Zajednickom deklaracijom, potpisnici su odlucili da imenuju svoje osobne poverenike s punim ovlastenjima i odgovornoscu za celokupnu provedbu sporazuma predvidjenih ovom Deklaracijom.

Alija Izetbegovic kao svoga poverenika imenovao je Harisa Silajdzica.

Radovan Karadzic kao svog poverenika imenovao je Momcila Krajisnika.

Potpisnici i njihovi poverenici ce potraziti i osigurati pomoc i podrsku medjunarodnih politickih, humanitarnih i drugih organizacija i faktora u svrhu potpune provedbe svih mera predvidjenih ovom Deklaracijom, i u interesu uspostave trajnog mira i stabilnosti u ovom delu sveta.

S druge strane dogovoreno je da tri bosanske strane ce biti pozvane od strane ko-predsednika Medjunarodne konferencije o bivsoj Jugoslaviji da se sastanu u utorak 21 septembra u 11 casova na sarajevskom aerodromu da bi razmotrili potpisivanje mirovnog paketa u celini zajedno sa ovom zajednickom deklaracijom potpisanom u utorak 14 septembra od strane Hrvata i Muslimana, koja je prilozena mirovnom paketu. Ko-predsednici ce, u medjuvremenu, traziti dalje sporazume posredujuci izmedju strana u bivsoj Jugoslaviji.

IZVOR

Prof. SLOBODAN PRALJAK, dipl.ing.
Kazališni i filmski redatelj – Akademija
dramske umjetnosti Sveučilišta u
Zagrebu
General-pukovnik Hrvatske vojske u
mirovini

Za portal priredio Daran Bašić/Hrvatsko nebo