Branko V. Nikolić : VUČIĆEVA POBEDA „ČISTA KAO SUZA“

Legitimitet je merilo političke podrške

„Vaša ubedljiva pobeda ukazuje na široku podršku naroda“ početak je postizborne čestitke koju je predsednik Rusije V. Putin uputio Aleksandru Vučiću. Predsednik pak Mađarske J. Ader u svojoj je čestitki istaknuo da je „odluka građana Srbije doneta velikom većinom“. Zbog toga bi bilo logično na osnovu analize rezultata izbora odnosno broja dobijenih glasova ustanoviti koliko pobeda A. Vučića zaista „ukazuje na široku podršku naroda“, i kolika je zaista ta „velika većina građana Srbije koja je donela odluku o izboru“?

Pri tome treba analizovati i procent glasova koje je A. Vučić dobio od ukupnog broja birača koji su upisani u birački spisak u Republici Srbiji, a ne samo procent glasova koje je on dobio od ukupnog broja birača koji su 2. aprila 2017.g. izašli i glasali na biralištima. Naime, merilo političke podrške koju pojedini političar ili pojedina politička stranka imaju u društvu, jest procent glasova koji su na izborima dobili od celokupnog broja birača odnosno od biračkoga tela koje sačinjavaju svi punoletni državljani Republike Srbije koji su upisani u spisak birača.

Politička podrška izražena procentom na izborima dobijenih glasova od celokupnog broja birača odnosno od biračkoga tela naziva se legitimitet , i jedini je valjan i pouzdan indikator i merilo koliku političku podršku u biračkome telu a to je približno identično i u društvu, ima pojedini političar ili politička stranka. Pa kako je to bilo na upravo održanim predsedničkim izborima, i koliku je političku podršku odnosno legitimitet dobio novoizabrani predsednik A. Vučić od svih punoletnih državljana Republike Srbije koji su upisani u spisak birača?

KOLIKI JE LEGITIMITET ALEKSANDRA VUČIĆA?

U birački spisak Republike Srbije bilo je upisano ukupno 6.724.949 birača i oni su sačinjavali biračko telo. Na birališta je izašlo i glasalo ukupno 3.655.365 birača ili u procentu 54,36 odsto biračkoga tela, a nevažećih glasačkih listića bilo je 60.378 ili 1,65 odsto. Prema izveštaju Republičke izborne komisije (RIK) o rezultatima izbora koji je prihvaćen na sednici koja je održana 20. aprila 2017.g.; kandidat Aleksandar Vučić dobio je 2.012.788 glasova birača, i to je 55,80 odsto glasova od ukupnog broja birača koji su glasali na izborima. No, koliki je to procent od ukupnog broja birača koji su upisani u spisak birača i koji sačinjavaju biračko telo ,jer je taj procent kao šta je to prethodno navedeno, jedini valjan i pouzdan indikator i merilo političke podrške odnosno legitimiteta kojeg je na izborima dobio izabrani predsednik A. Vučić ?

Aleksandar Vučić dobio je na izborima 2.012.788 glasova, i to je 29,93 odsto od ukupnog broja birača upisanih u spisak birača odnosno od biračkoga tela! Tako kvantifikovan toliko iznosi njegov legitimitet odnosno politička podrška koju ima u biračkome telu, a to se može negde približno uzeti i kao mera političke podrške koju on ima i u celome društvu.

Iz toga se takođe vidi i da mu je svojim glasovima na izborima politički podršku dalo manje od jedne trećine (1/3) biračkoga tela, odnosno da je za njega je glasao svaki treći državljanin Srbije koji je upisan u spisak birača! Da li je to „pobeda čista kao suza“ kao šta javno tvrdi Aleksandar Vučić, ili je to možda ipak Pirova pobeda?

Na parlamentarnim izborima koji su održani 24. aprila 2016.g.; SNS, SPS, SVM i Lista M. Zukorlića zajedno su dobile ukupno 2.326.063 glasa. Te stranke bile su u koaliciji i podržale kandidaturu A. Vučića na predsedničkim izborima 2. aprila 2017.g., a njihov kandidat Aleksandar Vučić dobio je 2.012.788 glasova ili 313.275 odnosno 13,46 odsto manje glasova nego šta su te stranke zajedno dobile na izborima koji su održani u aprilu 2016. godine!

Admiralka Mišel Hauard komandant savezničkih snaga NATO-a u Napulju, u izjavi posle izbora ocenila je da bi pobeda A. Vučića mogla da pomogne u stabilizovanju zemlje. No, kako pobednik koji je dobio samo 30 odsto glasova birača te iste zemlje, među kojima je najviše onih starijih od 50 godina i slabo obrazovanih, može da bude uspešan u stabilizovanju zemlje pitanje je koje se nakon takve „ocene“ javlja samo od sebe?

Dakle, kao šta se to iz prethodno navedenih podataka može da vidi, skromna je to politička podrška odnosno legitimitet Aleksandra Vučića; jako, jako daleko od bilo kojeg i kakvog izbornog trijumfa o kome se proteklih dana moglo da pročita u prorežimskim novinama i na sajtovima .Obzirom na premijersku funkciju, državni aparat, javnu televiziju i ostale medije, te mnogobrojne otvorene i prikrivene, direktne i indirektne, legalne i nelegalne oblike podrške koje je imao u izbornoj kampanji; kao i mnogobrojnihprimera opstrukcije opozicionih kandidata suprotnih demokratskim standardima pa čak i zakonu, to je u tim relacijama više ponavljanje relativnog neuspeha iz izbora 24. aprila 2016.g., nego stvarni izborni uspeh!

IZBORNi PROCES U NEDEMOKRATSKOJ ATMOSFERI I NA GRANICI NEREGULARNOSTI

Taj i sâm po sebi skroman legitimitet još umanjuje i činjenica da je dobijen na izborima koji su održani u krajnje nedemokratskoj atmosferi, na samoj granici (a možda i preko)(ne)regularnosti! Vladajuća stranka SNS, njeni koalicioni partneri, satelitske stranke i njihovi „kolaboracionistički“ predsednički kandidati; te državni aparat i tela javne uprave radili su indirektno i direktno, prikriveno i otvoreno da izborni proces ne bude demokratski da bi time sprečili konkurente A. Vučića da budu ravnopravni i uspešni u izbornoj kampanji i osvajanju glasova birača.

Medijski, a mediji danas presudno utiču na rezultate izbora, opozicioni kandidati bili su apsolutno omalovaženi i neravnopravni, tako da se čak mogao da dobije utisak da su to izbori samo sa jednom kandidatom. U uslovima tolike neravnopravnosti, pretnji, ucena, zastrašivanja, medijske harange, demonizovanja i linča opozicionih kandidata, izbori gotovo da i ne mogu da budu kompetitivni jer se unapred zna da opozicioni kandidati nemaju ikakve šanse za dobar izborni rezultat.

Direktno mešanje stranih država odnosno njihovih zvaničnika u izborni proces, bilo je ponižavajuće za sve građane Srbije koji drže do svoje časti, dostojanstva i nacionalnog ponosa. Kao da su građani Srbije politički nepismeni i bez demokratske političke kulture, pa su im potrebni mentori i sufleri u likovima stranih državnika koji su bili u funkciji i to neviđeno prozirne i jeftine političke propagande u korist samo jednog predsedničkog kandidata – Aleksandra Vučića!

Posebno je na demokratsku i građansku javnost omalovažavajuće i nipodaštavajuće delovalo gostovanje Aleksandra Vučića i njegovih roditelja u emisiji „Ćirilica“TV Happy. Bio je to „rijaliti šou“ kakav do sada na ovim prostorima još nije viđen ni zapamćen. No, za to ne mogu da budu odgovorni ni srpska kultura ni srpski narod, jer je to ipak „sistemska“ greška istorijskih uzroka i dimenzija.

Naime, za taj i takav javni megakič može da bude a stvarno i jest odgovoran, samo i jedino defekt u evolucionom razviću čoveka kao ljudske vrste – homo sapiensa. Jer, samo greška tih i takvih biololoških i psiho(pato)loških dimenzija može da dovede do provale cunamija narcizma, i njegovih posledica u obliku paroksizma neukusa, kiča, patetike, neiskrenosti, izveštačenosti, patvorene skromnosti i još lažnije humanosti; te poniženja čoveka kao humanog bića i nipodaštavanja svih njegovih individualnih i društvenih vrednosti! Još su u studiju samo nedostajali bata Andrejka i bata Peđa te zoo-kućni ljubimci, pa da spektakl trivijalnosti, banalnosti i kičeraja bude mondijalan.

Stara je srpska narodna mudrost i iskustvo da čovek lako i brzo izađe iz palanke, ali da duh palanke teško i sporo izađe iz čoveka.

KAKO MOŽE DA SE VLADA SA TAKO SKROMNIM LEGITIMITETOM

No, izborna je činjenica da je A. Vučić dobio na izborima više glasova nego svi ostali (uračunavši tu i njegove „kolaboracionističke“ kandidate) predsednički kandidati zajedno, šta nije te i ne može da bude zanemarljiva politička i društvena činjenica. Dakle, on određenu političku podršku – 30 odsto biračkoga tela (a tu negde i društva) odnosno legitimitet neosporno ima, samo treba da se odredi za kakav tip vladanja je takav i toliki legitimitet dovoljan odnosno primeren?

Za autokratski i autoritarni tip vladanja u kome jedan čovek odlučuje o svemu, svačemu i svakome a tako je do sada vladao A. Vučić; neosporno je da on političku podršku birača odnosno legitimitet dobio – nije! Manje od jedne trećine (1/3) biračkoga tela (29,93odsto) glasalo je da A. Vučić obavlja funkciju predsednika Srbije, a više od dve trećine (70,04 odsto) biračkoga tela direktno i aktivno, ili indirektno i pasivno neizlaskom na birališta; nisu svoj glas dali da A. Vučić obavlja funkciju predsednika Srbije!

Kakvi se zaključci mogu doneti na osnovu prethodno navedenih egzaktnih izbornih činjenica, te relevantnih političkih i društvenih činjenica o dosadašnjem tipu vladanja? Aleksandar Vučić na izborima neosporno nije dobio političku podršku biračkoga tela odnosno legitimitet za autokratski i autoritarni tip vladanja! Takav tip vladanja nebi bio legitiman ni da je dobio glasove odnosno političku podršku i dve trećine (66 odsto) biračkoga tela, a on je dobio čak manje od jedne trećine (29,93odsto) glasova biračkoga tela. Šta mu je time 70 odsto biračkoga tela a to je i velika većina srpskog društva odnosno državljana Republike Srbije, direktno glasanjem i indirektno neizlaskom na birališta – poručilo?

PORUKE BIRAČKOGA TELA I JAVNOSTI

Zavere, urote, državni neprijatelji, navodni atentati, cenzura, monopol nad elektronskim medijima, partitokratija, ideološki i politički monizam, nedovoljno uvažavanje ljudskih i građanskih prava i sloboda kao i prava manjina, pravna država kao daleki i nedosanjani san, „Beograd na vodi, demokratija pod vodom, Savamala u vazduhu“.

Za sve prethodno navedeno bili smo uvereni da su to tek samo aveti totalitarne prošlosti.

No, posljednjih godina svedoci smo dešavanja koja stvaraju utisak revivala alata, metoda i ljudi („kadrova“) upravo iz te i takve – totalitarne naivno smo mislili prošlosti. Permanentni izbori van svih i svakih ustavnih rokova i standarda te običaja parlamentarne demokratije, izborni proces nedostojan demokratskog društva i države, parlament kao transmisija autokratske vlasti a ne mesto demokratskog dijaloga i političkog odlučivanja, medijski monopol vladajuće stranke i demonizovanje ne samo opozicije nego i svakog drugog i drugačijeg mišljenja, opstrukcija civilnog društva, nacionalizam. populizam, društvena netolerancija; stalno i trajno unose zebnju, nemir i strah u građane, te etički i moralno razaraju i destabilizuju srpsko društvo i državu.

Umorni smo, iznureni i napaćeni od takve politike, društva i ekonomije! Gubimo veru u izborni proces u kome je zbog nedemokratske atmosfere i neravnopravnih uslova izbornog takmičenja za stvarne opozicione kandidate unapred poznat izborni pobednik, i to stvara biračku apatiju i demotiviše gotovo polovinu biračkoga tela da izađe na birališta. Veći deo od gotovo polovine birača sa državnog biračkog spiska su protestno biračko telo, koje svoj građanski i politički protest protiv nedemokratskih i semikompetitivnih izbora manifestuje izbornom apstinencijom, odnosno toliko niskom stopom izborne izlaznosti da time dovode u pitanje smisao ne samo institucije političkih izbora, nego čak i same demokratije kao političkog sistema!

 Molimo Aleksandra Vučića kao formalno legalno izabranog te skromno legitimisanog predsednika Republike Srbije, da nas u vladanju (bolje bi za narod bilo da upravlja!) poštedi svoje omnipotencije, autokratije i autoritarnosti; da u svom životnom ritmu nešto promeni pa da se više odmara i raduje a da manje radi. Kult (s)ličnosti pa makar i kao „meka“ kopija, nikome nikada i nigde ništa dobra donio nije.

Neka sâm počne da se ponaša demokratski, i neka državom počne da vlada demokratski, a država da bude pravna i socijalna. Na predsedničkim izborima dobio je toliko glasova birača odnosno legitimitet; koji mu daju mandat, pravo i obavezu da se sâm vladate i da državom Republikom Srbijom vlada – samo i jedino demokratski!

U protivnom,na prvim sledećim izborima, a možda će to da budu vanredni lokalni izbori u Beogradu, stvarne opozicione stranke ne smeju da učestvuju jer svojim sudelovanjem daju demokratsku legitimaciju izborima i legitimitet izabranim nosiocima predstavničke i izvršne vlasti. A to nije ništa drugo nego doslovno i direktno – izdaja demokratije!

Neka im lažni legitimitet daju isto tako lažne opozicione političke stranke SRS, LSV, DSS i Parović; čiji su predstavnici u RIK-u svojim glasanjem omogućili da se prihvati i legalizuje izveštaj o rezultatima tih i takvih predsedničkih izbora održanih 2. aprila (da su održani dan ranije tj. 1. aprila, to i takvo glasanje bi bilo logično!) 2017. godine.

Branko V. Nikolić/Hrvatsko nebo