Ivica Ursić: ČOVIK SA ŠKINON!… A Bog baš takove voli….
Vrijeme:1 min, 57 sec
Vidiš … sad kad se svi upiredu za te’ složit šta boji nekrolog (ajme koja gruba rič, a…?) i kad nabrajadu tvoje pisme… kada pribiru po svojin uspomenan kad i di ih je takla koja tvoja rič… kada te kuju u zvizde i govoridu o „kozmičkon dalmatincu“ (pravo da ti rečen pojma neman šta bi to tribalo bit’)… ja te se sićan i padaš mi na pamet… ne po pismama…
… nego po – ŠKINI!
Po rišpetu kojega si steka’ svojin karakteron i to tamo di mi u Split čovika najbo’je sinjamo… na mali balun…
Sićan se, neko te je doveja među nas koji smo, petkon popodne, igrali mali balun (o’ šponde) u onu dvoranu (a bi’ će je sorili) između „socijalnoga“ i ‘otela „Marjan“… rekli su „minjat’ će jednoga koji nije moga doć’“?!
… Oliver?
Mali balun?
Alo? … pa mi ne pivamo petkon popodne… MI SE CIPAMO!
Mi smo bili klapa koja je u tu dvoranu, u kraj šetemane, igrala „tuta forca“, do istrebljenja… došli bi izbacit iz sebe sve svoje muke i nevo’je, sve svoje komplekse i frustracije, došli bi se opotit, odigrat, ostat živ, popit biru, zapalit španjulet i razić’ se do idućega petka…
Brat kontra brata… rođak kontra rođaka… prijate’j kontra prijate’ja… brez milosti…
Mislija san da si „zvizda“… da nisi skrojen za ovu štoriju… da dobro pivaš… da se razumiš u ribe ali … da kad dobiješ po cipcima da će s tebon bit problema…
I mogu ti reć da san te zavolija… trpija si šta je tribalo i šta nije tribalo… tukli smo te i tuka si ti nas… ali nisi kuka… nisi pizdija… nisi cendra… bija si jedan od nas… ludih i išenpjanih koji ne znaju fermat… (dok nas Jerković ne bi potira doma)…
Tu si dobija moj rišpet za sva vrimena… rišpet čovika sa škinon… sa škinon koju si dokaza i pokaza i onda kada nisi iša pivat tamo di nikad nije tribalo poć’ … jer si reka da nije u šoldima sve i da postoje nike stvari koje se ne mogu zaboravit…
Sad
Kad se odmotala tunja…
Kad se zaklopija pianino…
Kad su se prosule note…
Kad je umuka glas…
… i kad je vapor partija za vični porat…
Ostale su uspomene
Koje ne blide…
Za me si bija
I osta … ČOVIK!
…
ČOVIK SA ŠKINON!
…
A Bog baš takove voli.
Ivica Ursić /Hrvatsko nebo
