Pero Vincetić: Nema više juge, nema više benefita za izmišljenu naciju, nema više i pomirite se s time

Mislio sam da je samo fb ali nije, zatrovano je sve. Svi mediji, svih vrsta. Oni obični, najobičniji ljudi čak i oni, ma sve. Ne mogu dokučiti što se to događa u glavama ljudi koji jednostavno mrze, mrze sve i svakoga. U čemu je vaš problem, što vam se to dogodilo, zar vas je toliko obuzelo zlo da vam postalo nemoguće živjeti s vama samima. Nemojte nas kriviti, nemojte nas mrziti jer doista mi vam za ništa nismo krivi. Nas su matere naučile da volimo svoje i poštujemo tuđe. Nismo mi krivi što su se vaši odrekli svojega i pristali biti izmišljena nacija, izmišljeni narod u izmišljenoj državi. Razumijem da vam je teško, teško je biti nitko i ništa, bez države, bez povijesti na koju možete biti ponosni, bez majke juge i benefita koji su bili rezervirani za jugoslavene. Stvarno vas razumijem i ponovo kažem mi za to nismo krivi. Naši stari su nas učili

“Čvrsta ruka i poštenje
Sveta voda i krštenje
Budi čovik to je dika
Budi roda svoga slika

Ne daj na se, ne daj svoje
Nemoj tuđe, prokleto je
Jer ‘ko život tako prođe
Ponosan pred Boga dođe

Gdje god da te život nosi
Uvik moraš znati ko si”.

Mi smo se toga držali i držimo se, Mi svoju djecu odgajamo u tom duhu i ne mrzimo nikoga. Imamo odrednice utkane u nas od malih nogu, posložene prioritete tako da ne diramo nikoga i životom branimo Obitelj, vjeru, dom,domovinu i sav narod Božji onaj hrvatski i onaj koji nas priznaje i poštuje. U mrak vaše duše ne dopire svjetlo od Boga tako da mi obični smrtnici ne možemo odagnati tamu što vas je obuzela, to morate napraviti vi ,taj korak je na vama. Vi morate otvoriti vrata Bogu i otvoriti svoja srca ako želite pripadati i ako želite biti prihvaćeni.

Izbacite taj otrov iz sebe , nemojte ga prosipati po nama, nemojte ponovo dovoditi do usijanja, ne dižite tenzije, mi obični, mi ponizni dižemo glavu onda i samo onda kada je ugroza na vrhuncu, mi smo spremni za naše mrijeti. Niti trena nećemo dvojiti jer mi znamo tko smo i što smo, mi znamo kada je vrijeme položiti život ako treba i zato molim vas ne tjerajte nas na uzmak jer već dugo stojim na liniji s koje uzmaka nema. Otklonite zlo od sebe i mi ćemo vam u tome pomoći, ma pokušajte bar. Ne možemo i nećemo prihvatiti da budemo ponosni na kojekakve opačine, ne možemo i nećemo prihvatiti oživljavanje nikakve juge i bratstva i jedinstva, ne, nikada ne. Mi smo se protiv svega toga borili i izborili, krvavo izborili.

Nema više juge, nema više benefita za izmišljenu naciju, nema više i pomirite se s time. Znamo mi da je državna “sisa” najbolja ali i ona polako presušuje i nestaje. Uskoro će biti dan i komad, tko zaradi naplatit će. Tada čete spoznati da je vaš put krivi put. Treba paziti da ne bude kasno. Uvucite očnjake jer ispred vas stoje prekaljeni vuci koji se ne boje očnjaka i koji neće uzmaći zato što neki avlijaner reži. Žalosno je ovo što se u medijima provlači, kako ovaj ili onaj dijeli Hrvatski narod. Ne dragi moji ne dijeli se Hrvatski puk, Hrvatski puk je kompaktan i ne dijeli se.

Vi koji se ne možete nositi s time da je Hrvatski narod bar malo sretan i bar na tren u pozitivnom zanosu vi niste nikada ni bili dio tog naroda pa se ne možemo ni dijeliti. Kada smo se borili i krvarili vi niste htjeli biti uz nas i s nama. Vi niste i ne možete biti s nama ni danas kada slavimo. Svi ste vi Kalinić.

Izdali kada niste trebali a sada bi srebro na prsima. Ma i to bi oprostili ali javi se i kaži pogriješio sam pa otvorite vrata za oprost koji bi mogao uslijediti jer mi smo narod Božji i narod koji vjeruje.Na kraju suosjećam s vama jer teško je ne znati tko si, teško je danas biti bez Boga, teško je gledati kako se slavi a ne imati mogućnost biti dio toga.Teško je , znam da je teško ali tomu mi nismo krivi.

Pozdrav braćo i sestre u vjeri i Bogu.

Pero Vincetić/Hrvatsko nebo