Gojmir Milat : Carstvo hijena i lešinara

-Carstvo hijena i lešinara-

E moj dome što od tebe danas ostalo je,
nevere i bure razdiru ti dušu i biće.
Puti što vode tvojim dvorima,
posuti su samo strvinama.
Strvinama što ih posijaše mnogi,
mnogi što se tvojoj svetost,
devedesetih do groba zaklinjali.
Kud pogled baciš strvina do strvine,
o Bože koliko strvina.
Strvine što ih prži ljetno sunce,
ispiru ledene zimske kiše.
Tako iscjeđene od sunca i kiše,
postaju samo hrpa prašine,
koju pustinjom vjetrovi raznose.
I Bogu su ruke vezane u carstvu strvinara,
strvinara što razdiru zdravo i bolesno tkivo.
Tvojim umornim zidinama,
šuljaju se krda krvoločnih hijena,
hijena u potrazi za plijenom.
Jata lešinara visoko u zraku plešu,
plešu svoj krvavi pir.
Više ne biraju nejake i bolesne,
sad udaraju u zdrave temelje dvora.
O Bože neumorni su, plešu li ga plešu,
nikad im dosta krvavog pira.
Iza krvavog pira ostala je.
Još samo jedna strvina u nizu.