Marija Dubravac : UŠTEĐENI NOVAC
Vrijeme:1 min, 46 sec
UŠTEĐENI NOVAC
Svađali se muž i žena,
Da j’ rad čega – rad duhana.
Grmi žena: ”Zbog pušenja
Soba smrdi ko kavana.
Jednu gasiš, drugu pališ,
Zadaješ mi ljutu grozu.
Disati mi, mužu, teško,
Dobit ću tuberkolozu.
Uguši me dim i smrad;
U kući, nam bijeda, glad,
A ti pušiš ko bogataš,
Ko prst palac cigar smataš.
Izračunaj, ludi čovo,
Kol’ko platiš tu cigaru.
Ja godinam’ zalud sanjam
O hambaru i kućaru.
Dnevno trošiš dosta kuna,
K vragu ti i tvoja Drava.
Uzmi papir pa računaj –
Pet godina – jedna krava.
Ostavi taj duhan smradni
Pod slamnjaču novac meći.
Uskoro ćeš postat bogat
Živjet ćemo sveđ u sreći.
Il’ prestani, il’ nam kraj,
Dosta mi je svađe, znaj.
Ah, taj duhan omamljivi
Teško ga se brate riješit.
Dok ga čovjek ostavio
Moralo se dušu griješit.
Hoću, neću, drži, ne daj,
Smradna droga srcu godi.
Il’ se bori, il’ se predaj,
Il’ sa ženom borbu vodi.
Zar ćeš biti droge rob?
Cigara ti kopa grob.
Uze teške muke, bijesa,
Dok duhanu nesta traga.
Mir u kući lijepi bio,
Muža grli žena draga
I tepa mu: ”Mili moj,
Bit će kuna golem broj!”
Ljeta klize, muž ne puši,
Deset kuna dnevno špara.
Kupovao daske, grede,
Gledaj krasnog baš hambara!
Ljepoti mu ne bi par,
Od cigara to je dar.
Jedne noći, ljudi moji
Pečenicu susjed peko.
Ko za inat vjetar puhnu,
Leti žiška nadaleko.
Kud će, tud će, naopako –
Sred hambara finog pala.
Ajme, Bože, hitro, lako,
Vatra se je rasplamsala.
Ko paklenog ognja bijes
Žario se mrakom krijes.
Pohitiše stari, mladi,
Brže bolje plamen gasi.
Iz bunara vodu vadi,
Siromahu hambar spasi.
Zalud voda, trka, hajka,
Pobijedila vatre sila.
Čovjek gledo iz prikrajka
Miran, hladan, majko mila,
Ko da je srca od kamena.
”Nesretniče, prokletinče!”
Jaukala ljuta žena,
”Izgori nam krasni hambar,
A tebe se ništ’ ne tiče.
Zar taj posjed nije tvoj?
Skrenuo si, joj, ajoooj!”
”Luda ženo”, muž joj vrnu,
”Zašto tolka cika, graja?
Nek sve ide do belaja…
Čemu zdvajat, paničiti?
Hambar il’ ja, netko j’ moro
One kune popušiti.”
Marija Dubravac, Brisbane/Hrvatsko nebo
