Vlastite procjene, bez fudre, bez corpus delicti, bez crno na bilo, tek paušalni, najčešće hejterski modus operandi, okova nas je u Status quo…Status quo umne i fizičke statičnosti, uznemirujuće statičnosti, koja će nas progucat ka živi pijesak…

     

     

    U moru svega i svačega koje nan se fikaje prid’nos, gledamo, al doista i vidimo samo ono šta želimo vidit…u buici riči, grmljavine, arlekanja, bez početka i kraja, bez ikakvog smisla, slušamo, al doista i čujemo samo ono šta čut želimo…slažući tako puzzle, na kraju imamo i sliku…veliku, šarenu, sjajnu sliku, al sliku bez dubine, bez značenja, bez poruke…totalno iskrivljenu sliku, tek pejzaž nestvarne stvarnosti…

    I onda kreče selekcija misli, selekcija emocija, odmak stvarnog od nestvarnoga, jer nešto fali…u svemu tome nešto jebeno fali…
    I fali, doista fali…ne nešto, ne neko, falimo sami sebi…fale nan slike bojane vlastitin bojama, melodije satkane vlastitin notama, emocije iz vlastite utrobe, uma, srca i duše, ne zaledjene od onih koji ništa od toga ne posjeduju…fale misli, vlastite, ne tudje, ne podvaljene, ne nametnute…

    I zato kad god nan nešto fali, jako fali, ne tražimo previše, ne tražimo predugo, jer izgubit ćemo se totalno…vratimo se sebi, jer to nama pofali…ono “sebi” odakle sve i počinje, ono “sebi” čemu se na kraju uvik i vraćamo…
    Ne ulazimo u ratove, ne prosipajmo uvride, ne lovimo se na one plitke priče o ne’razumjevanju il ne’povjerenju…
    Ima ona jedna stara narodna, smistite je ka semafore na svojin cestama: ne dozvoli psu da ti osjeti strah, ne dozvoli morskom psu da ti namiriše krv, ne dozvoli djukeli o’čovika da ti nasluti emocije, pa nikada nećeš bit rastrgan…

    Vlastite procjene, bez fudre, bez corpus delicti, bez crno na bilo, tek paušalni, najčešće hejterski modus operandi, okova nas je u Status quo…Status quo umne i fizičke statičnosti, uznemirujuće statičnosti, koja će nas progucat ka živi pijesak…
    Oslanjat se na druge, prepuštat se drugome, pustit da te vodi, da te digne, pa da padneš pusti, da te odgurne, pa opet malo privuče, da te lomi, vrti i svo vrime bas zbog te prepuštenosti, manipulira i po svome vodi – da, al samo u tangu, argentinskom tangu…
    Život je ulični tango…fizički ga izvodiš s’partneron – sparing partneron, al umno sam sa’sobon…
    Ulični tango plešite…ulični tango živite, jer samo tako i narod i njegove ulice – živit ce…

    Facebook komentari

    komentara