Kristijan Krkač : DUHANARI

Već sam pisal o duhanarima no danas je prigoda pa sam si za svaki slučaj smotal kutiju cigareta. Duhanari su naime vrsta naglih obraćenika kaj znači da s njima dijele sumanutu dvostruku obrnuto proporcionalnu ravnotežu isijavanja dječje izvornosti i naivnosti i ogiba kronične ludosti za koju ne postoji čak niti medicinska kategorizacija, a koja se sastoji u tome da odjednom vide sva zla duhanske industrije, ponekad i zavjere, ali i slobodu motanja duhana, a ponekad i sličnih, ali uvijek 100% prirodnih pripravaka.

Duhanari prvo zauzmu pola vremena svake pa i najudaljenije rasprave svojim napomenama o duhanima, mješavinama, filtrima, papirićima, torbicama za opremu, dilemama poput ruka ili mašinica, filtar ili ne itd. Uz to nikad ne prežu od kritike nas kaj kupujemo pljuge. No večer kak to obično i biva često odmakne. Popije se čašica previše. I z vremenom duhanari ostanu bez nečega. Ili papirića kaj je jako često ili duhana ili filtra ili sposobnosti da zmotaju pljugu jer su previše pijani.

I tad nastupa presudan trenutak. Onaj kad duhanar žica pljugu iz kutije. Odjednom sva ideologija pada u vodu. Nema više rasprave, finesa, beskonačnih nerješivih dilema. Duhanaru treba pljuga i to je to. Ak je kojim slučajem gladan, a ne jede meso, ma pojel bu i hamburger. Glad ne pita. Ovisnost ne pita. Duhanar ne pita. Srž nije u tome da se duhanari prikažu licemjerima, jer svi su ljudi licemjeri po naravi, a još manje duboko religioznima, nego u tome da se pokaže kako u svemu tome ima i dobrih strana koje bi možda i isplivale na površinu da ona nije preplavljena tim silnim okupacijskim i agresivnim preseravanjem.

Ak su tak 100% prirodni zakaj ne sade svoj duhan, zakaj ga ne suše, ne režu itd.? Zakaj ne sade svoje šume i ne proizvode svoj papir? Naime, čak i mi licemjerni i leni cigaretaši, ili barem neki među nama, znamo nekaj o sadnji duhana i o proizvodnji papira svojim rukama. Ali ne, taj dio ih ne zanima. To im je granica koju ne prelaze. No, kak sam rekel, ima u duhanarstvu i dobrih strana. Primjerice ljepota motanja cigarete. Miris čistog kvalitetnog i organski uzgojenog duhana. Povlačenje prvog dima uz recimo prvi gutljaj mrzle pive. Itd. Štoviše, i osobno sam se našel u situaciji da nisam imal pljugu, a duhanar je imal sve. Tak da nije stvar baš crno-bela. Ima tu puno finesa.

Sve te dobre strane ipak ne nadvisuju naglo obraćeništvo duhanara. Bogtenemarad, kad duhanar sedne za stol i zvadi opremu zgleda mi ko Jehovin svedok kojem otpreš lesu pa te pita „We would like to talk with you about Jesus“. Kad bi barem malo stali na loptu, pogledali de su im veznjaci i krila sve bi bilo bolje i suživot i mirna koegzistencija bili bi mogući. Ovak, ne znam. Stanje je napeto. Aha, prigoda zbog koje ovo pišem je kaj i sam motam duhan u papiriće kaj su već gotovi i spojeni z filtrom jer tak sam se uspel naterat da kad sam mado popušim samo 10 cigareta, pa sam i ja neki polu-duhanar kaj znači da je ovaj tekst barem polovna samokritika.

No pravi povod je da je danas od jutra tak vruće da kad sam probal stisnut duhan u mašinicu lepil mi se za prste od znoja i vlage u zraku. Tko zna kak bi tek bilo da ne rabim mašinicu nego da pokušavam zmotat duhan u papirić. To bi tek bil pakao. Dakle, trebamo znati kak bu danas duhanarima teško, trebamo misliti na njih i kupiti kutiju viška za njih oko 3 vjutro. A ak si ipak uspiju sami zmotat duhan, trebamo si ih zamišljati sretnima.

Jednom sam upoznao nekog dedu koji je u džepu kaputa imao papiriće i duhan i z jednom rukom je mogel u džepu staviti duhan u papir, zrolat ga, zvadit, naslinit, zalepit, odgrist i pljunut višak duhana, pretvoriti u cigaretu i zapalit. Mislim si da je taj deda već dugo mrtav i sve ovo skupa je samo sećanje na njega i njemu slične. Stare velikane duhanarstva.

 Kristijan Krkač/Hrvatsko nebo